× Najnoviji broj U sledećem broju O žurnalu Arhiva Izjava o etičnosti
☰ Menu

                
FBIM Transactions
DOI 10.12709/issn.2334-704X
ISSN 2334-704X (Online)
ISSN 2334-718X (Print)


U sledećem broju, između ostalog objavljujemo:
  1. Slavko Ivković i Aleksandar Pešić

    PRIMENA TEORIJE RASPLINUTIH SKUPOVA U UPRAVLJANJU KVALITETOM
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: Upravljanje kvalitetom podrazumeva upotrebu različitih alata za kontrolu kvaliteta i metoda za analizu podataka o performansama kvaliteta u cilju identifikovanja problematičnih mesta i oblasti gde su potrebna unapređenja kvaliteta. Evaluacija ovog važnog aspekta menadžmenta proizvodnje je određena kapacitetom organizacije za samo-procenu i sposobnošću menadžera da koriste statističke tehnike i efektivno procene parametre proizvodnje i kvaliteta. Međutim, ...     Upravljanje kvalitetom podrazumeva upotrebu različitih alata za kontrolu kvaliteta i metoda za analizu podataka o performansama kvaliteta u cilju identifikovanja problematičnih mesta i oblasti gde su potrebna unapređenja kvaliteta. Evaluacija ovog važnog aspekta menadžmenta proizvodnje je određena kapacitetom organizacije za samo-procenu i sposobnošću menadžera da koriste statističke tehnike i efektivno procene parametre proizvodnje i kvaliteta. Međutim, u određenim slučajevima kada su dostupne informacije nesigurne, neprecizne i/ili nekompletne i kada procena uključuje ljudsku subjektivnost, nije moguće definisati parametre običnim brojevima ili ih adekvatno opisati konvencionalnim kvantitativnim izrazima. U takvim situacijama, parametri mogu biti predstavljeni fazi lingvističkim varijablama koje uspešno tretiraju nejasnosti u lingvističkim izrazima. S obzirom na to da koncept lingvističkih varijabli ima centralnu ulogu u gotovo svim primenama teorije rasplinutih skupova, taj koncept je takođe korišćen i u ovom radu za formulisanje modela procene kontrole proizvodnje i kvaliteta. Specifična lingvistička varijabla koja je u modelu, predstavljena sa pet fazi trougaonih brojeva je korišćena za procenjivanje ključnih parametara. Da bi se ilustrovala industrijska aplikacija predloženog fazi modela procene, sprovedeno je empirijsko istraživanje koje je obuhvatilo šest eminentnih kompanija dobavljača u automobilskoj industriji u Vojvodini. Empirijski podaci su dobijeni od 44 menadžera korišćenjem upitnika baziranih na fazi skalama rangiranja. Rezultati istraživanja su predstavljeni i diskutovani i date su smernice za buduća istraživanja.

    Ključne reči: Upravljanje kvalitetom, Kontrola kvaliteta, Rasplinuti skupovi, Lingvističke varijable, Fazi trougaoni brojevi.

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice


  2. Zoran Jerotijević, Živanka Miladinović Bogavac i Dušan Jerotijević

    VIŠEGRADSKA GRUPA I NJENA POZICIJA U EVROPI
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: U međunarodnim odnosima određene države koje imaju bliske interese ili ciljeve često formiraju grupe radi produbljivanja saradnje i lakšeg ostvarivanja ciljeva. Višegradska grupa, koju su u početku činile Poljska, Čehoslovačka i Mađarska, imala je za cilj što brži ulazak u EU. Kasnije, sporazumnim razdvajanjem Češke i Slovačke grupa ima četiri države. Ulazak u Evropsku uniju nije doveo do raspada grupe usled ispunjenja najvažnijeg cilja. Ove četiri države su nastavile saradnju kako bi ...     U međunarodnim odnosima određene države koje imaju bliske interese ili ciljeve često formiraju grupe radi produbljivanja saradnje i lakšeg ostvarivanja ciljeva. Višegradska grupa, koju su u početku činile Poljska, Čehoslovačka i Mađarska, imala je za cilj što brži ulazak u EU. Kasnije, sporazumnim razdvajanjem Češke i Slovačke grupa ima četiri države. Ulazak u Evropsku uniju nije doveo do raspada grupe usled ispunjenja najvažnijeg cilja. Ove četiri države su nastavile saradnju kako bi na što bolji način zastupale svoje interese u okvirima Evropske unije. Treba napomenuti da su sve četiri zemlje postale članice NATO pakta, ali da nemaju iste stavove po pitanju odnosa sa Rusijom. U njihovim međusobnim odnosima veliki značaj imaju ekonomska pitanja, odnosno zaštita ekonomskih interesa ovih zemalja u odnosu na druge. Pored toga značajno je i pitanje regulisanja odnosa povodom nacionalnih manjina. U najnovije vreme ova grupa zemalja jedinstveno istupa povodom migrantske krize koja je zahvatila mnoge evropske zemlje, a posebno članice EU. Za razliku od vodećih zemalja EU, članice Višegradske grupe ne prihvataju dolazak migranata na svoju teritoriju, jer bi to smatrali destabilizacijom svojih država. Mađarski lider Orban je vrlo eksplicitan kada kaže da Mađarska ne želi islamiste na svojoj teritoriji jer je dva veka bila okupirana od islamista. Ovaj stav Mađarska i praktično pokazuje izgradnjom zida na granici sa Srbijom.

    Ključne reči: Višegradska grupa, EU, saradnja, ciljevi, odnosi, migranti

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice


  3. Boris Krivokapić

    POJAM RATA I SAVREMENI RATOVIA
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: Nakon kratkog uvoda autor se bavi nazivom, značajem i problemom definisanja rata. Zatim prelazi na pitanje podele ratova na „stare“ i „nove“, ukazuje na argumente kojima se ona brani, ali i na to da ona nije održiva. On se opredeljuje za termin „savremeni ratovi“ i analizira njihova osnovna obeležja, kao što su sve manji broj međudržavnih ratova i država koje u njima učestvuju; sve češće učešće u oružanim sukobima nedržavnih subjekata; otpočinjanje bez objave rata; itd. Polazeći od stava da bez obzira na ove osobenosti savremeni ratovi ... Nakon kratkog uvoda autor se bavi nazivom, značajem i problemom definisanja rata. Zatim prelazi na pitanje podele ratova na „stare“ i „nove“, ukazuje na argumente kojima se ona brani, ali i na to da ona nije održiva. On se opredeljuje za termin „savremeni ratovi“ i analizira njihova osnovna obeležja, kao što su sve manji broj međudržavnih ratova i država koje u njima učestvuju; sve češće učešće u oružanim sukobima nedržavnih subjekata; otpočinjanje bez objave rata; itd. Polazeći od stava da bez obzira na ove osobenosti savremeni ratovi suštinski nisu ništa novo, autor izdvaja najvažnije elemente koji su karakteristični za svaki rat, pa, spajajući ih, definiše rat kao međunarodnim pravom regulisanu dovoljno dugotrajnu organizovanu borbu u kojoj na jednoj ili svim stranama učestvuju države ili drugi subjekti međunarodnog prava, koji koristeći neko oružje nanose značajne žrtve i razaranja drugim takvim subjektima, a radi ostvarenja nekog važnog političkog, ekonomskog ili drugog interesa. Autor priznaje nesavršenost ove definicije, ali veruje da ona može biti od koristi, pošto ne postoji, niti je moguća definicija rata koja bi bila dovoljno precizna, a opet primenjiva za sve slučajeve.

    Ključne reči: Rat, savremeni ratovi, međunarodno pravo, međunarodni odnosi

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice


  4. Nevenka Nićin, Slobodan Nićin i Vojislava Grbić

    MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA KAO PODSISTEM UPRAVLJANJA PREDUZEĆEM
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: Ljudski resursi su ukupna znanja, veštine i kreativne mogućnosti, kojima raspolaže neka organizacija. To je ukupna intelektualno psihička energija, koju organizator može angažovati na ostvarivanju ciljeva i razvoja poslovanja. Menadžment ljudskih resursa čini niz međusobnih aktivnosti i zadataka menadžmenta i organizacije usmerenih na osiguranje adekvatnog broja i strukture zaposlenih, znanja, veštine, motivacija i oblika ponašanja, potrebnih za ostvarivanje aktuelnih razvojnih i strategijskih ciljeva organizacije. Kadrovanje je jedna od najvažnijih strateških funkcija preduzetničkog i top menadžmenta, posebno u . . . Ljudski resursi su ukupna znanja, veštine i kreativne mogućnosti, kojima raspolaže neka organizacija. To je ukupna intelektualno psihička energija, koju organizator može angažovati na ostvarivanju ciljeva i razvoja poslovanja. Menadžment ljudskih resursa čini niz međusobnih aktivnosti i zadataka menadžmenta i organizacije usmerenih na osiguranje adekvatnog broja i strukture zaposlenih, znanja, veštine, motivacija i oblika ponašanja, potrebnih za ostvarivanje aktuelnih razvojnih i strategijskih ciljeva organizacije. Kadrovanje je jedna od najvažnijih strateških funkcija preduzetničkog i top menadžmenta, posebno u složenim firmama sa velikim brojem zaposlenih. Kadrovanje obuhvata upravljanje sa ljudima u cilju ostvarivanja određenih poslovnih ciljeva preduzetnika i njegove firme. Od uspešnog kadrovanja zavisi i uspešnost implementiranog menadžmenta. Kadrovski menadžment ili menadžment ljudskim resursima je nezaobilazna funkcija svakog preduzetnika odnosno odgovornog top menadžera. Osnovna uloga menadžmenta ljudskih resursa jeste usaglašavanje broja strukture i aktivnosti ljudskih resursa sa planiranim obimom i strukturom opredeljenog poslovanja organizacije. To je okosnica ostvarivanja ciljeva firme u celini i ciljeva pojedinih poslovnih jedinica u sastavu složenih firmi. Kadrovsku politiku u organizacijama treba planirati kratkoročno i dugoročno radi ostvarivanja ciljeva uz uvažavanje obrazovanja i upravljanja kadrovima.

    Ključne reči: kadrovanje, top menadžment, preduzetnik, implementacija, kadrovska politika.

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice


  5. Snežana R. Stojanović

    SAVREMENI MEĐUNARODNI PORESKI SISTEM
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: Međunarodni poreski sistem pod direktnim je uticajem dešavanja između država i na globalnom nivou. Brojna politička, ekonomska, finansijska i pravna dešavanja, ali i demografske promene, migracije, ekološke promene, industrijski razvoj i napredak ..., u velikoj meri utiču i kreiraju međusobne odnose između država, a time i međunarodni poreski sistem. U savremenom svetu najveći uticaj na dešavanja u svim oblastima imaju najjače ekonomske i političke države sveta, objedinjene u Grupu 8, odnosno Grupu 20, zatim Ujedinjene nacije, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Rusija, a sve više i narastajuće ekonomije sveta - Kina, Indija, Brazil, ali i multinacionalne kompanije . . .     Međunarodni poreski sistem pod direktnim je uticajem dešavanja između država i na globalnom nivou. Brojna politička, ekonomska, finansijska i pravna dešavanja, ali i demografske promene, migracije, ekološke promene, industrijski razvoj i napredak ..., u velikoj meri utiču i kreiraju međusobne odnose između država, a time i međunarodni poreski sistem. U savremenom svetu najveći uticaj na dešavanja u svim oblastima imaju najjače ekonomske i političke države sveta, objedinjene u Grupu 8, odnosno Grupu 20, zatim Ujedinjene nacije, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Rusija, a sve više i narastajuće ekonomije sveta - Kina, Indija, Brazil, ali i multinacionalne kompanije ... Često se njihove ideje realizuju kroz projekte koje sprovode Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Evropska unija, određena tela i organi Ujedinjenih nacija ili neke druge organizacije formirane od strane azijskih, pojedinih evropskih ili drugih država. U poslednjih par godina velike promene u međunarodnom poreskom sistemu izvršene su usled izbijanja svetske finansijske i ekonomske krize, značajnog povećanja broja multinacionalnih kompanija i njihovog ukrupnjavanja i uticaja na politička dešavanja, zatim zbog sprovođenja BEPS projekta, ali i zbog događaja i promene odnosa u Evropskoj uniji, narastajuće digitalizacije savremenog sveta, promene odnosa u raspodeli svetskog bogatstva na globalnom nivou, itd. U radu se razmatraju pomenuta dešavanja u svetlu njihovog uticaja na savremeno međunarodno poresko pravo i međunarodni poreski sistem u celini.

    Ključne reči: međunarodni poreski sistem. Grupa 20. Evropska unija. BEPS. OECD. multinacionalne kompanije

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice


  6. Dubravka Škunca, Jelena Marković i Danilo Rudić

    SVETSKI EKONOMSKI FORUM – NAJKONKURENTNIJE NACIONALNE PRIVREDE I ZEMLJE BIVŠE JUGOSLAVIJE
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: Konkurentnost je sposobnost nacionalne privrede da dostigne visoke, ali održive stope rasta bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika. Od 1979. godine eksperti Svetskog ekonomskog foruma sastavljaju godišnji Izveštaj o globalnoj konkurentnosti u kojem se rangiraju nacionalne privrede na globalnom nivou. Kao način merenja konkurentnosti nacionalnih privreda koristi se 12 stubova konkurentnosti na osnovu kojih se određuje ukupni rang svake zemlje. Izveštaj za 2019. godinu je obuhvatio 141 zemlju, a najkonkurentnije svetske privrede su Singapur, SAD, Hong Kong, Holandija i Švajcarska. Srbija je 2019. godine zauzela 72. mesto na listi,    . . .     Konkurentnost je sposobnost nacionalne privrede da dostigne visoke, ali održive stope rasta bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika. Od 1979. godine eksperti Svetskog ekonomskog foruma sastavljaju godišnji Izveštaj o globalnoj konkurentnosti u kojem se rangiraju nacionalne privrede na globalnom nivou. Kao način merenja konkurentnosti nacionalnih privreda koristi se 12 stubova konkurentnosti na osnovu kojih se određuje ukupni rang svake zemlje. Izveštaj za 2019. godinu je obuhvatio 141 zemlju, a najkonkurentnije svetske privrede su Singapur, SAD, Hong Kong, Holandija i Švajcarska. Srbija je 2019. godine zauzela 72. mesto na listi, što je za sedam pozicija lošiji rang u odnosu na prethodnu godinu, a za 37 mesta niži rang u odnosu na Sloveniju, koja predstavlja najbolje rangiranu zemlju bivše Jugoslavije, zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, veštinama stanovništva, dinamici poslovanja i sposobnosti za inoviranje. Srbija bi trebalo da unapredi svoj položaj u oblasti usvajanja informaciono-komunikacionih tehnologija, zdravstva i finansijskog sistema. Najlošije rangirana zemlja bivše Jugoslavije 2019. godine je Bosna i Hercegovina, koja bi trebalo da poboljša svoju poziciju u okviru institucija, tržišta proizvoda, tržišta rada, veličine tržišta, dinamike poslovanja i sposobnosti za inoviranje.

    Ključne reči: Svetski ekonomski forum, konkurentnost, nacionalna privreda, zemlje bivše Jugoslavije.

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice


  7. Vesna Milanović, Milanka Bogavac i Jelena Golubović

    SLOŽENOST ORGANIZACIONE IDENTIFIKACIJE
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: Identifikacija je veoma složen koncept. Kao psihološka varijabla, ona je tema istraživanja u oblasti organizacionog ponašanja. Istovremeno, tema je istraživanja u oblasti društvene psihologije. U oba slučaja, identifikacija se posmatra sa stanovišta društvenog identiteta. Tako su socijalni (društveni) psiholozi zaslužni za uvođenje pristupa društvenog identiteta u organizacioni kontekst. Za razliku od drugih psiholoških varijabli, kao što su zadovoljstvo poslom, radna motivacija i dr., organizacionoj identifikaciji, kao jedinstvenoj temi, prilično malo pažnje je posvećeno u relevantnoj literaturi tokom druge polovine 20. veka. Zbog toga    . . .     Identifikacija je veoma složen koncept. Kao psihološka varijabla, ona je tema istraživanja u oblasti organizacionog ponašanja. Istovremeno, tema je istraživanja u oblasti društvene psihologije. U oba slučaja, identifikacija se posmatra sa stanovišta društvenog identiteta. Tako su socijalni (društveni) psiholozi zaslužni za uvođenje pristupa društvenog identiteta u organizacioni kontekst. Za razliku od drugih psiholoških varijabli, kao što su zadovoljstvo poslom, radna motivacija i dr., organizacionoj identifikaciji, kao jedinstvenoj temi, prilično malo pažnje je posvećeno u relevantnoj literaturi tokom druge polovine 20. veka. Zbog toga su, u ovom radu, koncizno prezentovani organizaciona identifikacija, njen razvoj i sličnost s drugim konceptima, kao i njene komponente, nivoi i vrste. Obavljen je uvid u relevantnu literaturu. Pregled literature je pokazao da se organizaciona identifikacija razlikuje od organizacione posvećenosti. Komponente (organizacione) identifikacije su kognitivna, afektivna, evaluaciona i bihevioralna (konativna). Neki autori razlikuju fokusne tačke (organizacione) identifikacije kao što su identifikacija s karijerom, s grupom ili drugom organizacionom jedinicom (na primer radnom jedinicom), identifikacija s organizacijom i identifikacija sa zanimanjem. Istovremeno, različite komponente i fokusi organizacione identifikacije različito su povezani s različitim stavovima koji se odnose na rad i ponašanje u vezi sa radom. Iz toga sledi da je organizaciona identifikacija jedinstven koncept i multidimenzionalan konstrukt. Stoga je potrebno i dalje podsticati istraživačke napore kojima bi se više pažnje posvetilo organizacionoj identifikaciji kao jedinstvenoj temi.

    Ključne reči: organizaciona identifikacija, koncept, društveni identitet.

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice


  8. Halima Onalla Ali i Nada Živanović

    INFORMACIONE TEHNOLOGIJE ZA SAVREMENI POSLOVNI SISTEM
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: Koliko je značajna internet tehnologija za dinamiku industrijskog razvoja u savremenom svetu, govore činjenice, koje se prevashodno odnose na uspešnije, efikasnije i brže poslovanje. Globalno posmatrano, u svetu dominira uspeh ostvaren računarskim inženjerstvom i elektrotehnikom. Shodno, najefikasnijim komunikacionim programima u oblasti interneta, ovi programi uključuju dostignuća svetske klase koje se odnose na programiranje računara, umrežavanje ili dizajn sistema. Praksa u svetu pokazuje, da    . . .     Koliko je značajna internet tehnologija za dinamiku industrijskog razvoja u savremenom svetu, govore činjenice, koje se prevashodno odnose na uspešnije, efikasnije i brže poslovanje. Globalno posmatrano, u svetu dominira uspeh ostvaren računarskim inženjerstvom i elektrotehnikom. Shodno, najefikasnijim komunikacionim programima u oblasti interneta, ovi programi uključuju dostignuća svetske klase koje se odnose na programiranje računara, umrežavanje ili dizajn sistema. Praksa u svetu pokazuje, da se mrežna tehnologija neprestano menja, a to znači da zaposleni administratori – programeri i sl. moraju stalno učestvovati u razvoju IT tehnologija kako bi pratili najnovija dostignuća. Svako radno okruženje obuhvata interne i eksterne faktore razvoja internet tehnologija, kako bi se ostvarilo efikasno poslovanje u tom informacionom sektoru. Savremene poslovne komunikacije podrazumevaju nezaobilazno učešće u inkorporiranju novih informacionih performansi i njenoj primeni u praksi preduzeća. To znači da je neophodno, da se sprovodi dvosmerno komunikativno korišćenje internet informacionih tehnologija, efikasno i na visokom nivou razvoja. Za uspeh treba stalno implementirati nova saznanja koja donose uspešno poslovanje. Cilj je, prilagođavanje svim promenama koje se sprovode u oblasti IT tehnologija kako bi se uspešno razvijali i primenjivali uvek novi programi. Stalno praćenje novih saznanja obuhvata internet mreže i celokupnog IT sistema. Cilj je, utvrđivanje promena u eksternom i internom okruženju koje deluju na te sisteme. Fokus je na računarskim mrežama i sistemskoj administraciji. To govori, da je poželjno da se u velikom broju kompanija u svetu sve više i više angažuju zaposleni na računarskom hardveru i na adekvatnoj modernoj opremi. Elektronska trgovina se predstavlja interaktivnim dinamičnim procesom komunikacija između prodavca i kupaca u ovom današnjem nazvanom „virtuelnom poslovnom svetu“. Značajna komponenta je on-line trgovina, tj. skraćenje vremena trajanja kupovine (na primer, kod kupovine raznih karata, rezervacija putovanja) i dr. Cilj rada je, da se prikažu ključni faktori razvoja informacionih tehnologija u sferi modernog poslovanja industrijskih i drugih kompanija u svetu.

    Ključne reči: Informacione tehnologije, poslovanje, savremeni pristupi, karakteristike poslovanja, e-mreže, komunikacija

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice


  9. Zoran Bundalo i Zoran Pavlović

    ANALIZA NAPREDNIH INTERNET TEHNOLOGIJA NAMENJENIH ZA REALIZACIJU POSLOVNIH PROCESA
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: U radu su prikazane i analizirane napredne internet tehnologije koje imaju osnovni cilj da zamene u potpunosti dosadašnje načine poslovanja gde korisnik usluge/proizvoda mora fizički da bude prisutan na lokaciji provajdera usluge radi realizacije procesa nabavke. Ovakav način poslovanja u nekim slučajevima zahteva produžetak nepovratnog vremenskog intervala korisnika (čekanje u redu, ograničeno radno vreme i slično), pa čak i nedostatak novca u   . . .     U radu su prikazane i analizirane napredne internet tehnologije koje imaju osnovni cilj da zamene u potpunosti dosadašnje načine poslovanja gde korisnik usluge/proizvoda mora fizički da bude prisutan na lokaciji provajdera usluge radi realizacije procesa nabavke. Ovakav način poslovanja u nekim slučajevima zahteva produžetak nepovratnog vremenskog intervala korisnika (čekanje u redu, ograničeno radno vreme i slično), pa čak i nedostatak novca u novčaniku ili zaboravljena platna kartica. Na ovaj način korisnik pod ovakvim uslovima može da odustane i svojom odlukom ne zadovolji svoju potrebu. Na osnovu navedenog organizacije moraju da budu korak ispred svojih korisnika i da uz pomoć raspoloživih tehnologija omoguće povoljnu ambijentalnu klimu u cilju približavanja korisniku, njegovim željama očekivanjima i potrebama. Zamena tradicionalnog modela poslovanja sa novim koji su zasnovani na digitalnoj platformi povećavaju konkurentnost organizacije na tržištu, ujedno smanjuje troškove i povećava novčani dobitak u ukupnom poslovanju. U osnovi je nova filozofija poslovanja u oblasti upravljanja procesima koja se zasniva na intenzivnoj primeni i implementaciji inteligentnijih servisa. Analiza trenutnog stanja i efekti implementacije postojeći modela koji su u primeni jasno ukazuju da postoji značajan prostor u unapređenju mrežnog okruženja koje je zasnovano na internet tehnologijama. U cilju podrške održivim elektronskim poslovnim procesima usvajaju se nove tehnologije koje su prilagođene potrebama korisnika i provajderu usluge.

    Ključne reči: elektronska trgovina, MOM server, SOA tehnologija, napredne internet tehnologije, korisnik i provajder usluge

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice


  10. Snežana Mihajlov i Nenad Mihajlov

    STAROST ZAPOSLENIH KAO PREDIKTOR NAMERE NAPUŠTANJA POSLA
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: Istraživanje je nastalo kao pokušaj otkrivanja razlika u namerama napuštanja posla u organizacijama u Srbiji u odnosu na godine života njenih zaposlenih. Sprovedeno je istraživanje na uzorku od 236 ispitanika koji rade u preduzećima informatičke i izdavačke delatnosti u privatnom vlasništvu i jednom preduzeću u državnom vlasništvu. Za potrebe prikupljanja podataka kreiran je upitnik namenjen ispitivanju odabranih varijabli    . . .     Istraživanje je nastalo kao pokušaj otkrivanja razlika u namerama napuštanja posla u organizacijama u Srbiji u odnosu na godine života njenih zaposlenih. Sprovedeno je istraživanje na uzorku od 236 ispitanika koji rade u preduzećima informatičke i izdavačke delatnosti u privatnom vlasništvu i jednom preduzeću u državnom vlasništvu. Za potrebe prikupljanja podataka kreiran je upitnik namenjen ispitivanju odabranih varijabli putem odgovarajućih instrumenata koje je obavljeno putem interneta, slanjem upitnika na mail adrese zaposlenih u novembru 2019. godine. Za utvrđivanje razlika u nivou namere napuštanja posla u pogledu godina starosti korišćena je jednofaktorska multivarijantna analiza varijanse. Razlike u nivou izraženosti namere napuštanja posla prema godinama života ispitanika testirane su hi-kvadrat testom nezavisnosti. Uprkos opšte prihvaćenom mišljenju da će mlađi zaposleni lakše doneti odluku o napuštanju organizacije, rezultati ovog istražiavanja pokazuju da godine života zaposlenih ne utiču značajno na namere napuštanja posla, odnosno ne postoji nikakva veza između starosne strukture ispitanika i namere napuštanja posla. Međutim, značajne razlike se uočavaju uključivanjem drugih demografskih karakteristika (pol i nivo obrazovanja zaposlenih). Tako je utvrđeno da u većoj meri ispitanici muškog pola starijih od 45 godina nameravaju da napuste sadašnji posao za razliku od njihovih mlađih kolega i ispitanika ženskog pola. Istovremeno je dokazano da stariji visokoobrazovani ispitanici, za razliku od onih sa nižim stepenom obrazovanja u većoj meri razmišljaju o napuštanju organizacije.

    Ključne reči: fluktuacija zaposlenih, namere napuštanja posla, demografske karakteristike zaposlenih, starosna struktura zaposlenih, prediktori namere napuštanja posla.

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice


  11. Filip Turčinović, Draško Bosanac i Biljana Petrović

    PREPORUKA UNESCO O ZAŠTITI ISTORIJSKIH I TRADICIONALNIH CJELINA I O NJIHOVOJ ULOZI U SAVREMENOM ŽIVOTU
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: Kulturno nasljeđe zajedno sa prirodnim čini osnovu integralnog pristupa zaštite ovih bogatstava ljudskog roda. To podrazumijeva nacionalnu i međunarodno pravnu zaštitu. U skladu sa usvojenim pravilima i obavezama koje proističu iz njih nužno je da se preduzimaju neophodne mjere radi njihove primjene u praksi zaštite. Uobičajeno je da se kulturno i prirodno nasljeđe smatraju jednom cjelinom. Obuhvataju sva djela ovih dveju cjelina. Kako ona    . . .     Kulturno nasljeđe zajedno sa prirodnim čini osnovu integralnog pristupa zaštite ovih bogatstava ljudskog roda. To podrazumijeva nacionalnu i međunarodno pravnu zaštitu. U skladu sa usvojenim pravilima i obavezama koje proističu iz njih nužno je da se preduzimaju neophodne mjere radi njihove primjene u praksi zaštite. Uobičajeno je da se kulturno i prirodno nasljeđe smatraju jednom cjelinom. Obuhvataju sva djela ovih dveju cjelina. Kako ona manje vrijednosti tako i ona koja imaju reprezentativnu vrijednost. Ova prva kategorija uprkos činjenici da imaju odnosno da su vremenom stekli određenu vrijednost i postali dio ambijentalne cjeline uslovno rečeno samim tim činom dobijaju posebnu odnosno dodatnu zaštitu. Antropocentrični model zaštite kroz opšte modele prihvaćenih obrazaca upotrebne dimenzije gore navedenih dobara ne zadovoljava principe održivog razvoja. Ti nasljijeđeni obrasci se moraju mijenjati i prilagođavati novonastalim okolnostima sve dok se ne uspostavi ekocentrični model zaštite. Ovakav model uključivao bi dostignuća nauke i cjelokupno stanovništvo u potrebnoj mjeri. Pri tom se pogotovo ne bi isključivala finansijska pomoć pojedinca i privatnog sektora.

    Ključne reči: ambijentalna zaštita, kulturno nasljeđe, kulturno dobro, prirodno nasljeđe, integralni pristup, međunarodno pravna zaštita, održivi razvoj.

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice


  12. Svetlana Đuričić

    USLOVNI OTPUST - KRIVIČNOPRAVNI I KRIVIČNOPROCESNI ASPEKTI
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: Uslovni otpust datira još od polovine XIX veka i ima svoje korene u progresivnom i irskom sistemu izvršenja kazne lišenja slobode. Naime, treća faza u izvršenju kazne zatvora u progresivnom sistemu je nazvana – uslovni otpust, dok je u irskom sistemu to bila četvrta faza. Irski sistem izvršenja kazne zatvora je bio prihvaćen u velikom broju zemalja, među kojima i u predratnoj Jugoslaviji. Po uzoru na taj sistem je napravljeno nekoliko zatvora u Jugoslaviji – Zenici, Sremskoj Mitrovici, Lepoglavi. Cilj uslovnog otpusta je ... Uslovni otpust datira još od polovine XIX veka i ima svoje korene u progresivnom i irskom sistemu izvršenja kazne lišenja slobode. Naime, treća faza u izvršenju kazne zatvora u progresivnom sistemu je nazvana – uslovni otpust, dok je u irskom sistemu to bila četvrta faza. Irski sistem izvršenja kazne zatvora je bio prihvaćen u velikom broju zemalja, među kojima i u predratnoj Jugoslaviji. Po uzoru na taj sistem je napravljeno nekoliko zatvora u Jugoslaviji – Zenici, Sremskoj Mitrovici, Lepoglavi. Cilj uslovnog otpusta je da se osuđeni dobro vlada za vreme izdržavanja kazne zatvora, da izvršava radne obaveze i da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo, a sve u cilju resocijalizacije osuđenog lica. Zbog toga, proširenje zabrane uslovnog otpusta za određena krivična dela se kosi sa osnovnom svrhom kažnjavanja propisanom čl. 42 st. 1 t. 1 KZ, a to je sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da u buduće ne čini krivična dela. Kažnjavanje i izvršenje kazne ne može da bude odmazda za učinjeno krivično delo, što bi odgovaralo teoriji zastrašivanja putem izvršenja kazne koja je odavno napuštena i danas je zastupljena moderna teorija o svrsi kažnjavanja, teorija resocijalizacije, koja u prvi plan stavlja individualizaciju kazne lišenja slobode, bitnu za uspešno prevaspitavanje osuđenog lica.

    Ključne reči: uslovni otpust, kazna, svrha kažnjavanja, prevaspitavanje, resocijalizacija

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice


  13. Milan Stamatović i Mašan Ercegović

    LJUDSKI RESURSI – EDUKACIJA, INFORMACIONE TEHNOLOGIJE, MENADŽMENT
    Da biste pristupili članku kliknite ovde

    Apstrakt: Ljudski resursi su jedini kreativni faktor koji obezbeđuje dinamičnost poslovanja. U zemljama Evropske Unije obrazovanje i edukacija, nakon stečenog visokog obrazovanja ima tendenciju nastavljanja specijalističkih i usko specijalizovanih vidova stručnog i profesionalnog usavršavanja. U velikim preduzećima, a u poslednjih desetak godina, i na primeru sve većeg broja srednjih preduzeća uočavaju se sve veći broj specijalističkih usavršavanja, naročito posle tri godine provedene u radu za poslednjeg poslodavca. Specijalistička edukacija tima u ... Ljudski resursi su jedini kreativni faktor koji obezbeđuje dinamičnost poslovanja. U zemljama Evropske Unije obrazovanje i edukacija, nakon stečenog visokog obrazovanja ima tendenciju nastavljanja specijalističkih i usko specijalizovanih vidova stručnog i profesionalnog usavršavanja. U velikim preduzećima, a u poslednjih desetak godina, i na primeru sve većeg broja srednjih preduzeća uočavaju se sve veći broj specijalističkih usavršavanja, naročito posle tri godine provedene u radu za poslednjeg poslodavca. Specijalistička edukacija tima u okviru preduzeća, a na osnovu pozitivnih i preporučenih Direktiva EU, vrši se u skladu sa unificiranim standardima. Cilj ovako uskih specijalističkih edukacija zasniva se na uvažavanju samom pristupu vrednovanja preduzeća, u skladu sa standardima koji imaju konstantnu tendenciju unificiranja, naročito na teritoriji EU. Vizija celoživotnog obrazovanja predstavlja koncept za rešavanje nezaposlenosti, poboljšanja uslova rada, razvoja karijere pojedinaca i stvaranja preduzetničkog duha. Kada se ustanovi potreba za treningom, pristupa se njegovom osmišljavanju i pripremanju. Za uspeh treninga neophodno je dobro osmisliti suštinu i sadržaj, i u to uključiti metodologiju obučavanja odraslih osoba, a potom definisati cilj treninga.

    Ključne reči: ljudski resursi, edukacija, trening, digitalna pismenost, elektronsko učenje.

    Kliknite ovde da biste se vratili na vrh stranice